Građani su dobili 83 narodna poslanika. Skoro trećina njih već sjedi na nekoj javnoj funkciji. Narodnim jezikom rečeno, mnogima od njih malo je jedna plata iz budžeta, daleko veća od prosječne, pa će uz nju dobijati još koju hiljadu u Narodnoj skupštini.
Neki će ćutati četiri godine. Neki će držati govore o moralu i borbi za građane. Neki će se samo pojavljivati, pa sjedati po restoranima. Neki će se svađati. Ali većina će biti tu da im ne iskliznu privilegije koje poslanici imaju, a imaju ih itekako.
Komisija se probudila
Republička komisija za utvrđivanje sukoba interesa, kako je objavio Capital, odlučila je da Zakon o sprječavanju sukoba interesa tumači strožije. Vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća koji su osvojili odbornički ili poslanički mandat više neće moći sjediti u obje fotelje. Moraće se odlučiti.
Do sada to nije bila praksa, iako su mnogi od njih u v.d. statusu godinama, što je samo po sebi nezakonito, a Komisija je to dozvoljavala.
Najviše takvih rukovodilaca je u sistemu Mješovitog holdinga Elektroprivreda Republike Srpske: Žarko Novaković, v.d. direktora RiTE Ugljevik, Maksim Skoko, v.d. direktora RiTE Gacko, Aco Stanišić, v.d. direktora Elektrodistribucije Pale, Ognjen Kuljić, v.d. direktora Elektro-Hercegovine, Nedeljko Perišić, v.d. direktora Hidroelektrana na Drini, Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede RS, Bojan Savić, direktor Elektro-Bijeljine
Nejasno je važi li pravilo i za izvršne direktore, poput Ilije Tamindžije iz Hidroelektrana na Trebišnjici, ili za Srđana Mazalicu iz Elektroprenosa BiH.
Gradonačelnici koji moraju birati
Jasno je da su funkcije (grado)načelnika i poslanika nespojive. To se odnosi na gradonačelnike Prijedora, Laktaša i Banjaluke Slobodana Javora, Miroslava Bojića i Draška Stanivukovića, te načelnike Modriče, Istočnog Novog Sarajeva, Istočnog Starog Grada i Pala. Ako ostanu na funkciji, u Skupštinu ulazi sljedeći sa liste. Isto važi za Renatu Obradović Popović, predsjednicu Skupštine grada Gradiška.
Dva pravila za iste ljude
Tu dolazimo do suštine. Poslanik ili odbornik u Republici Srpskoj ne može istovremeno biti direktor ili v.d. direktora javnog preduzeća, ali može biti direktor javne ustanove, navodi Aloonline.
Slikovito, poslanik ne može biti direktor rudnika ili termoelektrane, ali može biti direktor Investiciono-razvojne banke, škole, instituta, bolnice, doma zdravlja ili republičke agencije.
Prvo je sukob interesa. Drugo nije.
Na spisku onih koji su osvojili mandat, a obavljaju javne funkcije, više je od 30 imena. Tu su direktori republičkih uprava i agencija, poput Borisa Trninića (civilna zaštita), Aleksandra Trninića (Agencija za agrarna plaćanja) i Gorana Maričića (Poreska uprava). Direktori zdravstvenih ustanova: Darko Banjac, Nevena Todorović, Mikajlo Lazić i Nenad Lalović. Miladin Radović iz Pošta RS, Davor Strika iz Muzeja RS i Maja Vekić iz Centra za jednakost polova. Na lokalnom nivou Dijana Aramanda, Denis Pijetlović, Danijel Jošić i Boris Šljivić, te gradski menadžeri Mirna Savić-Banjac i Miloš Gvero. Pitanje je i status Mirka Nikolića, savjetnika načelnika Lopara.
Kada bi se sve ove funkcije računale kao sukob interesa, parlament bi ostao bez trećine članova prije nego što je konstituisan. Zato je izvjesno da će mnogi ostati u obje fotelje.
Komisija koja je godinama tumačila drugačije
Obrenka Slijepčević, koja je Komisiju vodila do sredine ove godine, kada je imenovan Oliver Blagojević, držala se čudnog principa. Smatrala je da biti v.d. direktora javnog preduzeća nije isto što i direktor. To je pojedinim poslanicima i odbornicima omogućilo da idu iz v.d. mandata u v.d. mandat, što je takođe nezakonito.
Ako Komisija sada zaista zabrani v.d. direktorima da budu i poslanici, to znači da je godinama, po mišljenju struke, nezakonito tretirala te ljude drugačije od “pravih” direktora.
“Nije komisija donijela nikakvu novu odluku već je počela drugačije tumačiti zakon u odnosu na period kada je na čelu Komisije bila Obrenka Slijepčević. Mi smo smatrali da su sve te odluke potpuno nezakonite. Zakon to nije ni predvidio i to je bio način da svi poslanici obavljaju duple funkcije”, kaže Srđan Traljić iz Transparency Internationala u BiH.
Traljić upozorava da su rukovodioci javnih preduzeća resurse tih preduzeća koristili i u izbornoj kampanji, što je problematično sa više aspekata. Imenovanje v.d. direktora bilo je način kontrole, jer je svaki mogao biti smijenjen preko noći ako nije podoban. Takvo upravljanje, kaže, dovelo je do katastrofe u pojedinim javnim preduzećima.
Prekršen je i Zakon o javnim preduzećima, koji kaže da članovi izvršnih organa političkih partija ne mogu biti u upravi javnih preduzeća. Traljić navodi da se to godinama ignorisalo, jer su stranke javna preduzeća posmatrale kao svoj plijen.
Kako neko može kontrolisati sam sebe
Novinar portala Capital Dejan Tovilović situaciju ocjenjuje apsurdnom.
“Direktor neke ustanove uopšte nije obuhvaćen Zakonom o sprječavanju sukoba interesa, a upravlja ustanovom koja se finansira iz budžeta. Ako je on odbornik ili poslanik, direktno može uticati na usvajanje i visinu tog budžeta”, kaže Tovilović.
Parlamenti su često u funkciji nadzora nad tim ustanovama, pa se postavlja pitanje kako neko može objektivno kontrolisati sam sebe. A dobar dio javnih preduzeća uopšte se ne finansira iz budžeta, nego iz vlastitih prihoda, i njihovi direktori su po zakonu u sukobu interesa.
Tovilović to smatra rezultatom lobiranja onih koji vode javne ustanove, a koji su prije donošenja zakona uspjeli da se iz njega izostave.
Jedan poziv rješava sve
Komisija bi trebalo da radi po zakonu, a ne da koristi njegove rupe. Hoće li tako biti, sumnja se. Jer jedan ljut telefonski poziv rješava sve dileme.
Svima je jasno da je svaka komisija nagrada koja se dobija, ali i lako oduzima.
