Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske objavilo je rezultate Javnog konkursa za finansiranje projekata u oblasti turizma. Lista od 57 odobrenih projekata izazvala je niz reakcija na društvenim mrežama, i to ne zbog toga što je lista impresivna, nego zbog toga što nije.
Od 57 projekata koji su dobili podršku, jedan jedini dolazi iz Hercegovine. Turistička organizacija Trebinja dobila je sredstva za adaptaciju i uređenje lokaliteta Arslanagića/Perovića mosta.
Šta se smatra razvojem turizma u Republici Srpskoj
Među projektima koji su prošli konkurs nalaze se adaptacija kafića u Gradišci, montaža pergole u Banjoj Luci, nabavka ležaljki za bazene u Šamcu, obnavljanje opreme picerije u Banjoj Luci, proširenje sale za proslave u Tesliću i izgradnja bazena u Palama.
Fudbalski klub iz Kotor Varoša dobio je sredstva za LED displej. Udruženje iz Banje Luke za vikend u prirodi. Drugi za dane voća u Brčkom.
Ukupno 24 od 57 odobrenih projekata dolaze iz Banje Luke ili njene okoline.
Reakcije koje govore same za sebe
Na društvenoj mreži X komentari su bili direktni.
Jedna od korisnica postavila je logično pitanje:
„Znači može se prijaviti privatno lice da napravi sebi bazen ili uredi konobu i obeća da će to biti turistička ponuda po principu pinki promis?“
Odgovori:
„Evo da, ali ne znam kako pravdaju uložena sredstva. Vjerovatno imaju neku vrstu kontrole.“
Drugi komentar bio je još direktniji: „Mi smo sprdačina od države i turističke ponude.“
Pitanje da li ima smisla da kafići i restorani dobijaju novac iz fonda za razvoj turizma otvorilo je širu raspravu o tome ko zapravo može konkurisati i na osnovu kojih kriterija se projekti ocjenjuju.
Hercegovina i turizam koji se ne primjećuje
Hercegovina je u posljednjih nekoliko godina postala jedna od najprepoznatljivijih turističkih destinacija u regionu. Trebinje, Bileća, Nevesinje, Gacko, sve su to mjesta sa jasnim turističkim potencijalom koji privlači sve veći broj gostiju.
Ali od 57 odobrenih projekata, jedan jedini dolazi iz tog kraja. I to projekt vrijedan manje od maksimalnih 30.000 maraka po projektu, koji je bio gornja granica konkursa.
Gacko je konkurisalo za uređenje izvora Neretve i nije prošlo.
Ostatak Hercegovine na ovoj listi praktično nije zastupljen. Istovremeno se postavlja pitanje koliko je uopšte bilo prijava iz tog dijela. Jedan od razloga mogao bi biti nedovoljna informisanost, budući da nije rijetkost da zainteresovani, upravo zbog neupućenosti, ne konkurišu na ovakve javne pozive.
Pitanje koje ostaje
Konkurs je formalno otvoren za sve subjekte koji ispunjavaju uslove. Pravo na sredstva imaju privredna društva, preduzetnici, udruženja, nevladine organizacije, jedinice lokalne samouprave i turistički subjekti.
Ali rezultati pokazuju da sistem koji je zamišljen kao podrška razvoju turizma u praksi funkcioniše kao podrška mahom banjalučkim kafićima, restoranima i udruženjima sa nejasnim turističkim efektom.
Postavlja se pitanje da li nadležni u Republici Srpskoj turizam posmatraju kao ozbiljnu privrednu granu koja zahtijeva strateška ulaganja, ili kao stavku u budžetu kroz koju se dijele manji grantovi bez jasnog efekta na stvarni razvoj destinacija.
Jedan LED displej za fudbalski klub i jedna pergola u Banjoj Luci ne čine turistički razvoj Republike Srpske. A Hercegovina, koja ima rijeke, planine, istoriju i sve veći broj gostiju, iz ovog konkursa izlazi gotovo praznih ruku.
