Prije manje od sedam dana, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović dao je izjavu za RTRS koja je trebalo da smiri javnost.
„Kada globalno gledamo situaciju, mi trenutno nemamo problema sa snabdijevanjem električnom energijom u Republici Srpskoj, imamo dovoljne količine“, rekao je Petrović.
Manje od sedam dana kasnije, isti čovjek apeluje na građane da racionalno troše struju, posebno u večernjem špicu od 17 do 22 sata, jer se struja uvozi po cijeni od 200 evra po megavatu.
Sedam dana. Dvije potpuno različite slike.
Šta se zapravo dešava
Sušni period, siromašni dotoci u hidroakumulacije i problemi u Termoelektrani Ugljevik doveli su do toga da domaće elektrane ne mogu podmiriti vlastiti konzum. Struja se uvozi, i to skupo.
Kota hidroakumulacije Bileća niža je jedanaest metara u odnosu na plan. Akumulacija može raditi još 30 do 40 dana, a remont Hidroelektrana na Trebišnjici trajaće preko mjesec dana.
„Crpimo naše kapacitete. Vjerujem da će u oktobru krenuti drugačije“, rekao je Petrović.
Poboljšanje se očekuje tek kada se u oktobru u proizvodnju vrati Termoelektrana Ugljevik. Do tada, nedostajuća struja kupuje se na tržištu po cijenama koje idu i do 200 evra po megavatu.
Za poređenje, građani Repubike Srpske struju plaćaju po cijeni od 34 evra, dok Elektroprivreda trenutno plaća od 160 do 200 evra po megavatu na tržištu.
Apel koji ide na pogrešnu adresu
Apel na štednju struje upućen je građanima. Ali možda bi bio djelotvorniji da je upućen na drugu adresu.
Elektroprivreda Republike Srpske nekada je bila gigant koji je izvozio struju i punio budžet. Danas apeluje na građane da gase svjetla u večernjem špicu, najavljuju se milionski gubici, a struja se uvozi po cijenama koje su višestruko veće od onih po kojima se prodaje domaćim potrošačima.
Između ta dva stanja nije prošlo sto godina. Prošlo je nekoliko decenija stranačkog upravljanja sistemom u kojem partijske podobnosti često nisu bile na istoj talasnoj dužini sa stručnim znanjem.
Oni koji su godinama sjedili na rukovodećim pozicijama u preduzećima elektroenergetskog sistema i u vladama koje su ga nadgledale, da su štedili tamo gdje je trebalo štedjeti i pametno ulagali novac u sistem koji im je povjeren, možda danas ne bismo čekali oktobar da se situacija popravi.
Umjesto toga, građani gase televizore u 22 sata.
Matematika koja ne laže
Matematika je jednostavna. Proizvediš struju, prodaješ je po cijeni koju sam formiraš, izvoziš viškove, trošiš onoliko koliko imaš. Sistem koji funkcioniše ne treba apele.
Sistem koji apeluje, ne funkcioniše kako treba.
A da se nešto ne štima, potvrđuju i same izjave iz Elektroprivrede, u razmaku od sedam dana. Jedna kaže da je sve u redu. Druga kaže da je sve osim toga.
Kada se to desi, apel na građane je najmanji problem koji sistem ima.
Jedna sretna okolnost
Usred svega, jedna dobra vijest. Termoelektrana Gacko skratila je remont, radi iznad plana i donekle amortizuje nedostatak struje koji dolazi iz Ugljevika i hidroelektrana. Hidroelektrana na Drini radi kontinuirano zahvaljujući vodama iz HE Piva u Crnoj Gori.
Sistem diše. Ali diše na škrge. I oktobar ne može doći dovoljno brzo.
