Elektroprivreda Republike Srpske ponovo nije imala dovoljno novca da plati dobavljače. Ponovo je uzela pozajmicu od faktoring kompanije. Ponovo od iste iz Banje Luke. Ponovo po kamati od devet posto.
Deset miliona maraka pozajmice. Skoro milion maraka troškova za tu uslugu.
I sve to završeno za tri dana, od petka do ponedjeljka, praktično jedan radni dan.
Kako funkcioniše sistem koji se raspada
Obrnuti faktoring je finansijska usluga u kojoj kupac, u ovom slučaju ERS, angažuje faktoring kuću da u njegovo ime odmah isplati dobavljače, dok ERS taj dug vraća naknadno uz proviziju i kamatu.
Jednostavno rečeno, ERS nema novca da plati račune. Pa plaća nekome drugome da to uradi umjesto njega. A onda taj dug vraća sa kamatom od devet posto.
Iz Uprave poručuju da se na ovaj način obezbjeđuje nesmetan rad i stabilnost lanca snabdijevanja.
Stabilnost koja košta milion maraka za jednu transakciju.
Brojevi koji plaše
Dugovanje prema banjalučkom Big faktoru samo je dio slike. ERS se u ovoj godini zadužio više od 100 miliona maraka, ne računajući ogromna zaduženja zavisnih, distributivnih i proizvodnih preduzeća u sklopu holdinga.
Ministar Đokić kaže da struja neće poskupiti. Generalni direktor Petrović kaže da je situacija stabilna.
A ERS svake sedmice uzima novu pozajmicu da bi preživio tekuću.
Pitanje koje niko ne postavlja naglas
Ima li tome kraja?
Postoji li institucija u Republici Srpskoj koja može zaustaviti srljanje Elektroprivrede u propast? Postoji li neko ko je obavezan reći dosta, ko ima zakonska ovlaštenja da zaustavi rasipanje javnog novca kroz kamate faktoring kompanijama, ko može tražiti odgovornost od uprave koja vodi preduzeće od pozajmice do pozajmice?
Vlada RS garantuje za kredite ERS-a. Skupština RS usvaja budžet. Regulatorna komisija za energetiku postoji. Revizori postoje. Nadzorni odbori postoje.
Svi ti mehanizmi postoje na papiru. U praksi, ERS nastavlja da se zadužuje, kamate rastu, a jedino što se mijenja je iznos sljedeće pozajmice.
Ko plaća na kraju
Trošak finansiranja duga pada na teret samog preduzeća. A preduzeće je javno. A javno preduzeće pripada građanima.
Dakle, građani plaćaju milion maraka kamate da bi ERS platio račune koje nije imao para platiti. A onda im isti ti funkcioneri koji upravljaju tim sistemom govore da struja neće poskupiti.
Neće poskupiti. Samo će računi biti veći.
I pitanje nije samo hoće li poskupiti struja. Pitanje je šta se dešava kada se ovaj sistem ne može više održavati ni pozajmicama. Kada Big faktor i slične kompanije više ne budu htjele ili mogle davati pozajmice. Kada dugovi postanu toliko veliki da ih niko ne može servisirati.
Na to pitanje niko iz Uprave ERS-a nije dao odgovor. Jer niko ih nije pitao dovoljno glasno i dovoljno ozbiljno.
A trebalo bi.
