Поезија

Одлазак Бохумила Храбала

Мој друг, пријатељ и кум Бохумил Храбал, Песник из златног града Прага, ,,Пао је с прозора болнице Хранећи голубове”. Тако јављају агенције. А, међутим, није лепо рећи да је Пао За господина који је Одлетео. Пасти и одлетети није исто. Та непрецизност доиста жалости дух. И није Бохумил Храбал хранио голубове Како јављају пискарала Него […]

Поезија

Повратак кући

Змија детињства поново се увлачи у моја недра и сунцокрети покорно окрећу цветне главе. Јутра су ето опет тако ведра а поњаве неба чисте су и плаве… Сеоски торањ расте у мом оку и чини ми се да ће срце пући. Трчкара душа ко несташно ждребе и радује се што се враћа кући… И ево […]

Поезија

Смрт празне куће

  Небеска звона тихо звоне, у углу неба Анђео плаче, Тишина гласом смрти молитву изговара, за погреб се звезде пресвлаче. Умире кућа безболно и нечујно- нико јој смрт не примећује како јој се прикрада у вечерњем лахору на крилима заборава. Ова је кућа научила да умре. Она се смрти не боји. (Она већ годинама умире.) […]

Поезија

ТАМО ГДЈЕ УМИРУ ОРЛОВИ

Тамо гдје умиру орлови, гдје задњи лет даривају починку свом, тужним кликтајем, и слободни настају снови, тамо сам рођен, у кршу том и мој је дом. Тамо гдје планина дише и бескрајем живи, душа ми росом умивена никад отишла није, о рају томе перо ми пише, и сања зоре, које душа поносна крије. Тамо гдје […]

Поезија

Црнопоље

Црни су облаци црнопоље надвили, Црне мајке у црним марамама, крвавим сузама, божуре залијевају, И само црнорисци умилну молитву поју, Светоме краљу И Тројичном Богу, Опет ће сунце над тобом сјати, Црнопоље пусто. Милан Бован