Поезија

УЗ БЛАГОСЛОВ КУЋНЕ ЗМИЈЕ

Стрицу Нинку Душанићу Још само гују да призовем Као мајка чедо своје И на откосу свјежег биља Опијен мирисом милодуха И хајдучке траве Склопим ове уморне очи Више не бих да видам ране Да берем лист боквице Ни циједим сок из мљечике И уље из кантариона Дошло је напокон вријеме Да узмем змијску преслицу Уплетем […]

Поезија

Брату

Тражим те у твојим књигама и писанкама жутим, са ушима, међу шареним кликерима дуго, да ми кажеш речено, да заједно погинемо и оживимо и останемо на жутој слици. Али нема те убога, стаклена и раштимана, са ђачком плавом капом, у мноштву и шаренилу да се објесимо на заједничкој сиси. Ти си далеко и близу а […]

Поезија

Под Леотаром

(вољеном Требињу) Пламти сунце у окну Леотара Мада је касна јесен Ал’ одазива се душа Нечему далеком сањаном… Одједном близак себи, Знаш, морала се ту рађати песма. У питомини брдима огрнутој Нешто се тајанствено збива Што само душа, У себе загледана слути. Човек се с тим сједини, О смислу свега пита, Лепотом том прозрачен. А […]

Поезија

Крчевина

  Пролазим између ријечи као што је моја мајка с мотиком у руци пролазила алејама кукуруза, срцем осјећајући који треба сасјећи да би остали бујали. Провлачим се кроз ижђикале ријечи, као што се мој отац, са сјекиром у руци, крчећи пут, пробијао кроз шикару. Иза мајке остајали врући хљебови, ишарани дјечјим погледима, иза оца питома […]

Поезија

Лице ко Херцеговина

Бака Илинка, звана Рудинка, рођена на Илинштак, кад камен ври, прије скоро сто љета, има лице ко Херцеговина и бијеле пчеле у крилу. Некада најљепша дјевојка, од Крсца до Брњца гатачког, има црвено слово и поглед благ, и мирно биљежи вријеме док земља је вуче за скут. Бака Илинка, родом Рудинка има и свечано одијело, […]