Поезија

Брату

Тражим те у твојим књигама

и писанкама жутим, са ушима,

међу шареним кликерима дуго,

да ми кажеш речено,

да заједно погинемо и оживимо

и останемо на жутој слици.

Али нема те убога,

стаклена и раштимана,

са ђачком плавом капом,

у мноштву и шаренилу

да се објесимо на заједничкој сиси.

Ти си далеко и близу

а не могу те наћи

ни испод преврнута камена.

Нека се бар наше године у низу

саставе у ђердан и бројанице од времена.

 

 

Јован Л. Делић
Нова Зора 37-38/2013