Завичај

СЛАВКО

  У оном времену, „кад је тамјан смрдио“ а вјера била мјера за заосталост и знак непросвијећености,  стао је на страну свога народа чији су коријени били готово поткопани и памћење помућено. Усправио се се са жељом и вјером да се успоставимо, на својим темељима и будемо оно што смо одувијек и били. „Наш народ […]

Поезија

УЗ БЛАГОСЛОВ КУЋНЕ ЗМИЈЕ

Стрицу Нинку Душанићу Још само гују да призовем Као мајка чедо своје И на откосу свјежег биља Опијен мирисом милодуха И хајдучке траве Склопим ове уморне очи Више не бих да видам ране Да берем лист боквице Ни циједим сок из мљечике И уље из кантариона Дошло је напокон вријеме Да узмем змијску преслицу Уплетем […]

Завичај

МОМО КАПОР

Смрт Моме Капора јединствена је прилика да се види је ли Београд жив или није. И већ на његовом испраћају уверавамо се да 011 још живи, и да најврелијим сузама оплакује свог омиљеног писца и највољенијег грађанина. Од велике господе које је Београду подарила Херцеговина Момо Капор остаје међу највећима као и понајвећи Београђанин међу […]

Поезија

Брату

Тражим те у твојим књигама и писанкама жутим, са ушима, међу шареним кликерима дуго, да ми кажеш речено, да заједно погинемо и оживимо и останемо на жутој слици. Али нема те убога, стаклена и раштимана, са ђачком плавом капом, у мноштву и шаренилу да се објесимо на заједничкој сиси. Ти си далеко и близу а […]