Завичај

Тајна говора

  На пријему код Ивајла Трифоиова, амбасадора Бугарске, сретох Слободана Ж. Марковића, старог пријатеља. Рече ми да нигде не може да нађе Златан прстен Багдале којим смо својевремено наградили Десанку Максимовић. Он је председник њене Фондације. У главном, све њено су нашли, тог прстена нема! Гледао сам и ћутао. Знам да га је дуго носила, […]

Поезија

Крчевина

  Пролазим између ријечи као што је моја мајка с мотиком у руци пролазила алејама кукуруза, срцем осјећајући који треба сасјећи да би остали бујали. Провлачим се кроз ижђикале ријечи, као што се мој отац, са сјекиром у руци, крчећи пут, пробијао кроз шикару. Иза мајке остајали врући хљебови, ишарани дјечјим погледима, иза оца питома […]

Поезија

Лице ко Херцеговина

Бака Илинка, звана Рудинка, рођена на Илинштак, кад камен ври, прије скоро сто љета, има лице ко Херцеговина и бијеле пчеле у крилу. Некада најљепша дјевојка, од Крсца до Брњца гатачког, има црвено слово и поглед благ, и мирно биљежи вријеме док земља је вуче за скут. Бака Илинка, родом Рудинка има и свечано одијело, […]

Поезија

Одлазак Бохумила Храбала

Мој друг, пријатељ и кум Бохумил Храбал, Песник из златног града Прага, ,,Пао је с прозора болнице Хранећи голубове”. Тако јављају агенције. А, међутим, није лепо рећи да је Пао За господина који је Одлетео. Пасти и одлетети није исто. Та непрецизност доиста жалости дух. И није Бохумил Храбал хранио голубове Како јављају пискарала Него […]

Завичај

Његош и Хитлер

Некад провале нека знања, као из подземља. Чудимо се како то прије нијесмо чули, како смо живјели не знајући за њих? Као да неко откључа неке подземне одаје, и изађу духови пуни наопаких знања и наопаког надахнућа. Таква наопака знања и надахнућа множе се лако међу онима за које Његош каже “пучина је стока једна […]