Поезија

Повратак кући

Змија детињства поново се увлачи у моја недра и сунцокрети покорно окрећу цветне главе. Јутра су ето опет тако ведра а поњаве неба чисте су и плаве… Сеоски торањ расте у мом оку и чини ми се да ће срце пући. Трчкара душа ко несташно ждребе и радује се што се враћа кући… И ево […]

Поезија

Смрт празне куће

  Небеска звона тихо звоне, у углу неба Анђео плаче, Тишина гласом смрти молитву изговара, за погреб се звезде пресвлаче. Умире кућа безболно и нечујно- нико јој смрт не примећује како јој се прикрада у вечерњем лахору на крилима заборава. Ова је кућа научила да умре. Она се смрти не боји. (Она већ годинама умире.) […]