Завичај

Слово о Херцеговини

(одломак) Зато ће бити увијек снажна носталгија према Херцеговини, коју сам сретао код људи који живе у другим мјестима, а причају о Херцеговини. Као на примјер Душко Бајeвић, са којим сам разговарао у Атини, па он кад помене Херцеговину одједном му се очи напуне сузама. Или Дејан Бодирога који се није ни родио овдје – […]

Поезија

СТВАР

(страх од компјутера) Она зрачи. Види те тамо где самог себе још ниси. И оно што пропустиш памти. Донесе ти под нос, нежно, на пинцети. Тако неприметно. И, гле, одједном, цео товар. Писмо љубавници, шефу и пријатељу своди се на исто. Пишеш све чешће, а највише те је у зарезима, ако их уопште има. Што више […]

Поезија

Неук

Нисам научио оче Како се калеми воће Како се пече ракија Како се роји пчелињак Како се подиже виноград Нисам научио ништа Од оног што су знали Очеви отаца наших Што неписмени беху Једино што умем је да цветове Лепих речи у брдима убирам И односим их на градску пијацу Тамо где продају се последње […]

Поезија

Породична гробница

Илије Зеленовића, мога деде, је до саме цркве, на брешчићу… На споменику његова слика, испод ред имена, четири жене – Анђа, Милуша, Симана, Ђурђа, па деца – Борика и Дара. А са друге стране млад ред започела поново Милуша Зеленовић – моја сестра Гара.   Дара Радојевић Зеленовић (  Нова Зора, 2006/ 11-12 ) ФОТО: […]